Savremena kardiologija kaže da možemo da doživimo pozne godine a da nemamo problema sa srcem i kardiovaskularnim sistemom. Pogledajte najčešće simptome, kao i najbolje preventivne mere za zaštitu od srčanog udara.

SIMPTOMI

Simptomi srčanog udara ne moraju da se pojave odjednom. Prvi simptomi se mogu manifestovati kao osećaj bola u grudima, neugodan pritisak iza grudne kosti, bol u sredini grudnog koša koji pacijent najčešće opisuje kao da im je neko pritisnuo grudni koš. Često je i širenje bolova u levo rame, levu ruku, levu stranu vrata. Osećaj mučnine i nedostatka vazduha, omaglice, naglo pomračenje vida, kao i nesvestice

NAJBOLJA PREVENTIVA

Podrazumeva se redovno kontrolisanje sistematskim pregledima mlađe populacije jednom godišnje, dok osobe starije od 60 godina treba da na šest meseci rade pregled EKG – om i da se konsultuju sa internistom. Potrebno je da dijabetičari odlaze na redovne kontrole jer spadaju u ugroženiju populaciju kad je reč o povezanosti srčanog udara i njihove osnovne bolesti.

Na listi prevetivnih mera nalaze se i praćenje labaratorijskih parametara holesterola i lipidnog statusa na godišnjem nivou, eliminisanje loših prehrambenih navika i pušenja i redovna fizička aktivnost.

ISHRANA

Kao preduslov za zdravo srce, presudno je čime se hranimo. A preporučuje se dalmatinska ishrana. Bademi i crveno vino, bela mesa…

ISTRAŽIVANJE I BROJEVI

Istraživanja koja su sprovedena da bi se došlo do što pouzdanijih rezultata u vezi sa infarktom, uključivala su 1.800 ljudi starijih od 45. godina. Uslov je bio da nemaju nikakvih srčanih smetnji i da su u potpunosti zdravi.

Lekari su uradili skener srca i taj isti postupak ponovili deset godina kasnije. Ponavljanjem skenera došli su do podatka da čak 8% ispitanika ima oštećenje na srcu. Kada su upitani za simptome i lečenje, ispitanici su bili u čudu jer nisu imali nikakve simptome i nisu ni znali da je do oštećenja došlo.

U čak sedamdeset odsto slučajeva ljudi koji su na žalost preminuli od iznenadnog infarkta, pokazalo se da su na srcu imali ožiljke za koje nije postajala medicinska istorija u kartomima preminulih da su lečeni i da su uopšte znali za njihovo postojanje.