Da li se redovnom fizičkom aktivnošću može sprečiti nastanak srčane bolesti ?
Ono što je sigurno je da se redovnim vežbanjem stvara bolja prokrvljenost celog organizma i jačanje srčanog mišića, a sticanje dobre kondicije stvara preduslov za sprečavanje nastanka visokog pritiska ili angine pektoris. Vežbanjem ili šetnjom, zavisno od trenutnog stanja pacijenta, luči se čitav spektar hormona koji štite organizam od stresa, tako da je to dodatna korist od fizičke aktivnosti. To nije garancija da nećete dobiti virusnu infkeciju koja takođe može i one koji su u odličnoj kondicjiji da «zakači». U tom slučaju, nakon preležane infekcije treba u konsultaciji sa lekarom nastaviti sa vežbanjem.
Ne zaboravite da je srčani mišić samo jedan od velikog broja mišića u našem organizmu. Ako vam ostali mišići atrofiraju, srčani mišić je opterećeniji. Sticanje dobre kondicije pod nadzorom lekara jer prava stvar da lekove postepeno smanjujemo i često izbacimo iz upotrebe.Vežbati u kardiološkoj ordinaciji pruža sigurnost pacijentima koji su preležali infarkt, upalu srčanog mišića, ukoliko se pojavi zadihanost, bol ili nelagodnost u grudima odmah radimo ecg i «uhvatimo» o čemu se radi.Vežbanjem se disanje normalizuje, učimo pacijenta kako pravilno da diše, a i sami znate koliko je važna uloga kiseonika u radu celokupnog organizma.Većina ljudi nepravilno diše. Da, u pravu ste kada kažete da ovde viđate i mlade i stare, ljudi su shvatili da je preventiva prava stvar, sigurniji su da vežbaju pored lekarske ordinacije, dolaze pacijenti posle preležanog infarkta, infekcije Koksaki virusom, mi ih pratimo i doziramo im napore, osećaju uz nas sigurnost. Nama je cilj da im vežbama ojačamo celokupnu muskulaturu, da učinimo dobru prokrvavljenost organizma, mnogi se oslobode bolova u leđima, kičmi, od kojih su ranije patili, jer često bol koji potiče od kičme može izgledati kao anginozni bol, oni postaju veći optimisti, jer fizička aktivnost utiče na dobro raspoloženje, oslobađaju se panike, postaju sigurni u sebe, znaju da smo mi uz njih.